Ручно храњене птицe

Facebooktwittergoogle_plusmailFacebooktwittergoogle_plusmailby feather

На порталу се често појављује појам „ручно храњене птице“, који можда почетницима авикултуристима не делује најјасније, што отвара могућност за произвољна тумачења овог појма. У циљу отклањања недоумица у вези са ручно храњеним птицама, у чланку ће бити укратко објашњено шта ручно храњење птица заправо значи.

Ручно храњене птице су птице одвојене од својих биолошких родитеља и неговане од стране људи. По мом скромном мишљењу термин „ручно храњен“ није адекватан јер он не подразумева само храњење птића, већ и њихово потпуно одвајање од родитеља и даља нега од стране одгајивача, која подразумева:

  1. одржавање оптималних услова за живот птића (температура, влажност ваздуха и одговарајући смештај),
  2. храњење птића,
  3. одржавање хигијене птића,
  4. активности у вези са навикавањем птића на свакодневни живот са људима – „социјализација птица“.

Имајући у виду наведено, исправан назив овог појма би био „птица негована од стране човека“, насупрот термину „ручно храњена птица“, који је највероватније настао погрешним превођењем са енглеског језика, јер термин „hand-reared“, буквално преведен, значи „ручно гајен“ а не „храњен“.

1. Храњење птића

Најчешћи разлози за ручно храњење птица су:

  1. жеља одгајивача да добију питоме птице, навикнуте на живот са људима,
  2. жеља одгајивача да имају више легала птића у току сезоне,
  3. нужда због тога што родитељи нису у стању да одхране све птиће или не желе уопште да их негују.

Не постоји опште правило који је узраст птића најпогоднији за одвајање од родитеља ради ручног храњења, јер оно зависи од претходно набројаних мотива за ручно храњење птица. Очигледно је да ће, одгајивач који жели више легала птића у току године, морати да одваја птиће у најранијој доби, па чак и пре излегања. Ово правило важи и у случају да родитељи мају тенденцију да разбијају јаја, да повређују птиће или да не желе да их хране. У свим осталим случајевима најбоље је одвајати птиће у периоду када им се отварају очи, а најкасније до старости од 3-4 седмице.

pile-agapornis roseicollis

Agapornis roseicollis – пиле старо око 4 седмице

Од узраста птића одвојених за људску негу зависи и врста хране којом се хране као и учесталост храњења. Млађе птице захтевају чешће храњење и другачије припремљене смеше за хране. Такође, од узраста птића и његове величине зависи начин храњења, тако да је млађе и птиће ситнијих врста теже хранити. Препоручљиво је да, уколико је то могуће, првих неколико храњења обаве родитељи а да се након тога птићи одвоје за даљу негу. Уколико ово није могуће (птићи одвојени одмах након излегања или птићи излежени у инкубатору) препоручљиво је да им се осим раствора електролита, у првих 12-24 h не дају мешавине хране за ручно храњење, с обзиром да у том периоду они неопохдне хранљиве састојке добијају из жуманчане кесе.

Опште је правило да се, у одговарајућој посуди (у зависности од броја и величине птића који се хране), храна помеша са претходно прокључалом водом у односу који је назначио произођач, а затим енергично промеша тако да се добије уједначена каша, без грудвица. Густина каше зависи од односа хране за птиће и воде, а условљена је старошћу птића. Да би се избегли проблеми са пражњењем вољке птића, треба се строго придржавати односа  хране и воде коју је дао произвођач.

Након што се добије каша одговарајуће густине, треба сачекати да се охлади на температуру од око 39 ℃. Овако охлађена каша се може давати птићима. За време храњења птица температуру каше треба одржавати сталном, што се најлакше постиже делимичним потапањем посуде са храном у већу посуду у којој се налази врућа (никако кључала) вода.

Птићи се хране уз помоћ шприцева, цевчица за вољке и кашика са савијеним ивицама. У остатку текста је укратко описан поступак храњења птића уз помоћ шприца.

Храна се даје тако што се у одговарајућем тренутку ушприца количина хране коју птић може несметано да прогута. Да би се храна могла дати птићу, потребно је сачекати одговарајући покрет главе птића, а који се манифестује учесталим и енергичним мрдањем главе напред-назад. Претходно је потребно је цевчицу шприца при корену кљуна увести у усну дупљу птића и сачекати претходно описане покрете главе. Приликом храњења птића, треба празнити шприц оним темпом којим он узима храну и никако брже од тога. Количина хране по једном храњењу варира у зависности од узраста и врсте птице која се храни, тако да нема општег правила. Најбољи показатељ потребне количине хране по оброку су попуњеност вољке и апетит саме птице.

ručno hranjenje

Ручно храњење – пиле црвеночелог папагаја (Cyanoramphus novaezelandiae)

Вољка не сме бити ни препуњена нити недовољно попуњена. Птице се хране искључиво када им се вољка потпуно испразни! Интервал храњења зависи од узраста и врсте птице и креће се од 1,5h за птиће старе 1-2 дана до 4-5 h за старије птиће. Уколико се прелази са једне врсте хране за птиће на другу, неки произвођачи препоручују да се одвојено направљене смеше обе врсте хране споје у једну и да се тако хране птићи. Сваким следећим храњењем удео хране на коју се прелази треба да је све већи.

Након завршеног храњења, препоручљиво је да се пластични шприцеви баце. Ово не важи за металне и шприцеве направљене од материјала који могу да се стерилишу стандардним поступцима стерилизације (прокувавањем нпр.).

2. Опрема

Да би се птићи одвојени од родитеља успешно одгајили, потребно је имати одговарајућу опрему. Поред опреме за храњење која је помињана (шприцеви, цевчице и кашике), треба имати:

  1. тераријум, термометар и хигрометар,
  2. марамице, убрусе, пешкире и сл.,
  3. најразличитије посуде за припремање хране,
  4. посип (пиљевину),
  5. кавезе са опремом.
2.1. Тераријум

С обзиром да птићи нису у стању да одржавају сталну телесну температуру (поготово док су голуждрави), потребно им је обезбедити место са константном температуром и одговарајућом влажношћу ваздуха. Иако на тржишту постоје специјални уређаји који имају могућност одржавања оптималних услова за живот птића (тзв. brooder-и), одгајивачи се најчешће одлучују за тераријуме, у којима је могуће постићи поменуте услове. Температура се прати помоћу термометра, а влажност ваздуха преко хигрометра. Тераријуми се најчешће греју помоћу обичних сијалица.

2.2. Марамице и убруси

Приликом храњееа птића потребно је имати велике количине најразличитијих марамица, убруса пешкира и сл.,како би се могли уклонити остаци хране која се проспе приликом храњења птића.

2.3. Посуде

У зависности од броја, врсте и узраста птица, зависиће и количина хране коју је потребно спремити. С тим у вези треба имати посуде разних величина. Такође, треба имати и посуде за одржавање константне температуре смеше којом се хране птићи.

2.4. Посип

Врло је важно да место у којем се држе птићи (нпр. тераријум) увек има свеж и сув посип. Овоје најчешће пиљевина, која не треба да буде ни превише ситна нити превише крупна. Пиљевина за хрчке и морске прасиће је сасвим довољна за ову сврху.

2.5. Кавези

У раним развојним фазама птића, слободан простор није битан фактор. Како птићи расту и развијају се, потребно им је обезбедити све више простора. Неколико недеља пре одвикавања од течне хране и навикавања на храну коју једу одрасле птице, потребно је обезбедити довољно простора за играње и летење птића. Зато је неопходно имати довољно пространих и потпуно опремљених кавеза са пуно играчака, како би се птице имале што боље услове да се развију у социјализоване птице, које не креште и не уједају.

3. Најчешћи проблеми

Ручно храњење птица захтева доста труда и посвећености, знања и вештина. С обзиром да се птићи бар 8-10 недеља хране сваки дан у врло кратким интервалима (и дању и ноћу), грешке услед замора, неискуства или непажње су врло вероватне. Недовољно уједначена и превише врућа или хладна смеша, прекомерно или преслабо храњење птића, храњење када вољка није потпуно празна, слаба хигијена само су неки од узрока проблема, који могу довести и до смрти птића. Најчешће последице поменутих грешака у току гајења птића су: бактеријске и гљивичне инфекције, слепљивање вољке, слабо пражњење вољке, инхалација смеше за храњење, дехидрација птице и многе друге.

4. Осамостаљивање птића

Када птићи потпуно оперјају и почну да истражују свет око себе грицкајући све што им падне под кљун, дошло је време за постепено одвикавање од течне хране и осамостаљивање. Овај веома значајан период у животу младе птице почиње у различитој старосној доби птице, у зависности од врсте а и саме индивидуе (неки птићи се теже и касније осамостаљују од других исте врсте). У току овог периода треба нудити птићима храну коју једу одрасле птице и пратити шта се догађа.

Одрасло пиле малог александра

Одрасло пиле малог александра (Psittacula krameri)

На почетку храна за одрасле птице ће бити само још једна играчка за птиће и зато никако не треба престајати са храњењем течном храном. Постепено ће птићи јести више хране за одрасле у односу на течну храну, коју треба давати у ређим интервалима и мањим количинама.

Период осамостаљивања није значајан само са аспекта одвикавања птића од течне хране, већ и са аспекта њиховог правилног психофизичког развоја. С тим у вези, са птићима се треба играти и посвећивати им доста времена и пажње, како би израсли у питоме и психички стабилне птице. Уколико се у овом периоду птићима не посвети довољна пажња, велика је вероватноћа да ће израсти у психички нестабилне птице, склоне крештању, уједању, фобичном, посесивном и агресивном понашању. Имајући у виду наведено, уз прве седмице живота једног птића, овај период се сматра најзначајнијим.

Означено са: , , , ,

Оставите одговор