Прстеновање = алкирање

Facebooktwittergoogle_plusmailFacebooktwittergoogle_plusmailby feather

Уколико сте своје пернате љубимце набавили од регистрованих одгајивача, приметили сте један детаљ који имају све ваше птице. У питању су затворени прстенови за птице, који одгајивачима и власницима птица доносе бројне користи. Неке од њих су:

  1. лака идентификација птица – с обзиром да је прстенована, птицу је лако идентификовати на основу ознака на прстену. Додатне информације о птици се могу добити из одгајивачеве документације која се тиче птице, уколико, наравно, одгајивач ту евиденцију води.
  2. могућност легалног одгајања и продаје птица – ово се поготово односи на птице са неког од 3 додатка CITES (the Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) листе.
  3. могућност кретања са птицама у оквиру и ван граница матичне земље.

За птице без прстенова није могуће поуздано утврдити битне информације о пореклу и старости. Само захваљујући ознакама на прстеновима могу се утврдити (видети слику):

  1. држава у којој је одгајивач регистрован – ознака за Србију је РС,
  2. матични број одгајивача – двоцифрен број,
  3. годину узгоја птице – двоцифрен број,
  4. матични број удружења чији је одгајивач члан – троцифрен број,
  5. редни број птице (прстена) – троцифрен број.
zatvoreni_prsten_za_ptice-oznake

Ознаке на прстену за птице

За све врсте птица постоје прстенови одговарајуће величине (у mm). Свака величина прстена има одговарајућу словну ознаку (латинична слова A-Z). У зависности од године издавања прстенови за птице имају тачно одређену боју. Боје прстенова до 2020. године су:

  • 2015. – љубичаста
  • 2016. – жута
  • 2017. – плава
  • 2018. – црвена
  • 2019. – црна
  • 2020. – зелена

Све елементе изгледа и садржаја прстенова за птице одређује Светска орнитолошка федерација (COM).

Сваке године Српска орнитолошка федерација обавља послове издавања прстенова својим регистрованим члановима. Информације о величинама, ознакама и условима поручивања прстенова се могу наћи на интернет презентацији СОФ-а.

Сви одгајивачи птица које се налазе на CITES листи имају законску обавезу да их прстенују. Само за 4 врсте папагаја нису на CITES листи прстеновање није обавезујуће. То су следеће врсте папагаја:

  • розиколис (Agapornis roseicollis),
  • таласасти папагај (тигрица) (Melopsittacus undulatus)
  • нимфа папагај (Nymphicus hollandicus) и
  • мали александар (Psittacula krameri)

Чињеница да ове врсте папагаја нису на CITES листи не значи да их, имајући у виду набројане предности које прстеновање доноси, не треба прстеновати.

Савесни одгајивачи, који се баве легалним узгојем птица, прстенују све новоизлегле птиће. Када ће ће птић бити прстенован зависи од врсте птице. За већину врста папагаја птиће треба прстеновати у периоду 10-20 дана старости. Иако прстеновање доноси са собом бројне предности и представља законску обавезу за одгајиваче, постоје и проблеми које ова активност може донети одгајивачима. С тим у вези, након прстеновања птица треба бити обазрив и пратити понашање родитеља, јер родитељи могу осакатити или убити птиће. Овакво понашање је најчешће последица стреса који је проузроковало узнемиравање родитеља од стране одгајивача. Такође, прстенoви на ногама птића могу бити сматрани страним објектима, што најчешће доводи до сакаћења птица.

Корисни линкови

  1. CITES
  2. COM
  3. СОФ
Означено са: , , ,

Оставите одговор