Где живе папагаји?

Facebooktwittergoogle_plusmailFacebooktwittergoogle_plusmailby feather

Одакле нам долазе наши егзотични пернати другари?

Папагаји су изузетно сналажљиве птице, способне да се прилагоде различитим условима средине у којој живе. Отуда и не чуди што се могу наћи у најразличитијим стаништима са суптропском и тропском климом на чак четири континента: Америци, Африци, Азији и Аустралији и Океанији. Најчешће настањују тропске шуме, али се могу наћи и у сушним благо пошумљеним пределима и чисто травнатим стаништима.

Већина врста настањује области са тропском и суптропском климом и то на надморским висинама не већим од 1800 м, са мањим бројем врста које су изузетак и настањују станишта на вишим надморским висинама (нпр. Pyrrhura calliptera се може наћи и на преко 3000 m) и са хладнијом климом (папагаји Огњене земље, Новог Зеланда и Тасманије са околним острвима).

Међу најинтересантнијим папагајима који настањују станишта нетипична за овај ред птица су свакако смарагднозелени еникогнатус (Enicognathus ferrugineus), који настањује Огњену земљу (Tierra del fuego), врсте кеа (Nestor notabillis), кака (Nestor meridionalis), какарики (Cyanoramphus spp.), земљани папагаји (Pezoporus spp.) и какапо (Strigops habroptila), који се могу наћи на Новом Зеланду и околним острвима, као и жутотрба (тасманијска) розела (Platycercus caledonicus) која настањује Тасманију и острва у Басовом мореузу.


Папагаји Централне, Јужне Америке, Мексикa и Кариба (неотропски папагаји)

Највише врста папагаја настањује станишта од Мексика до Огњене земље, укључујући и околна острва. Папагаји који настањују поменута подручја се често зову неотропским папагајима. Процењује се да постоји око 150 врста неотропских папагаја сврстаних у око 30 родова, међу којима су најзначајнији:

Неотропски папагаји
  1. Cyanoliseus,
  2. Enicognathus,
  3. Rhynchopsitta,
  4. Pyrrhura,
  5. Anodorhynchus,
  6. Leptosittaca,
  7. Ognorhynchus,
  8. Diopsittaca,
  9. Guaruba,
  10. Cyanopsitta,
  11. Orthopsittaca,
  12. Ara,
  13. Primolius,
  14. Aratinga,
  15. Eupsittula,
  16. Nandayus,
  17. Pionopsitta,
  18. Triclaria,
  19. Pyrilia,
  20. Pionus,
  21. Graydidascalus,
  22. Alipiopsitta,
  23. Amazona,
  24. Forpus,
  25. Bolborhynchus,
  26. Pionites,
  27. Myiopsitta,
  28. Psilopsiagon.

Према својим особеностима ови родови су често у авикултури груписани у амазона папагаје (род Amazona), аре или макао (Ara, Anodorhynchus, Diopsittaca, Primolius, Orthopsittaca и Cyanopsitta), конуре (Cyanoliseus, Nandayus, Eupsittula, Pyrrhura, Guaruba, Aratinga, Leptosittaca, Leptosittaca и др.), „медведиће“ (Pionites) и „врапчасте „папагаје (Forpus). Најчешће се могу наћи у суптропским и тропским кишним шумама, са изузетком врста које настањују слабије пошумљена, травната и полупустињска станишта.

Pionites melanocephalus

Црнокапи папагај (Pionites melanocephalus) – By Peter Békési (originally posted to Flickr as img_9323.jpg) [CC BY-SA 2.0], via Wikimedia Commons


Афрички папагаји

Афрички континент настањује нешто више од 20 врста папагаја који припадају родовима:

  1. Psittacus,
  2. Coracopsis,
  3. Poicephalus,
  4. Agapornis,

Врсте родова Psittacus, Poicephalus и Agapornis (са изусетком врсте Agapornis canus, која настањује Мадагаскар и околна острва) настањују афрички континент, док су врсте рода Coracopsis карактеристичне за Мадагаскар. Љубитељима авикултуре су најпознатији жако папагаји (Psittacus), агапорниси (тзв. „љубавне птице“ из рода Agapornis) и поицефалуси (Poicephalus).

 

Poicephalus meyeri

Мејеров поицефалус (Poicephalus meyeri) – By Poicephalus_meyeri_-Zimbabwe_-two-8.jpg: Oce Eecoderivative work: Snowmanradio [CC BY 2.0], via Wikimedia Commons


Папагаји Аустралије, Океаније и Азије

Велики број интересантних врста папагаја настањује најразличитија станишта Аустралије, Новог Зеланда, Тасманије, Океаније и Азије. Највише врста настањује сушна станишта са врло мало падавина у току године. За ове врсте је карактеристично да формирају огромна јата која се непрестано селе у потрази за водом. Врсте које се могу наћи у Океанији и Азији и приобалним деловима Аустралије најчешће настањују кишне шуме. Родови папагаја који настањују поменута подручја су:

Папагаји Аустралије, Океаније и Азије
  1. Nestor,
  2. Micropsitta,
  3. Cyclopsitta,
  4. Psittaculirostris,
  5. Psittinus,
  6. Bolbopsittacus,
  7. Psittacella,
  8. Geoffroyus,
  9. Prioniturus,
  10. Tanygnathus,
  11. Eclectus,
  12. Psittrichas,
  13. Prosopeia,
  14. Alisterus,
  15. Aprosmictus,
  16. Pezoporus,
  17. Geopsittacus,
  18. Strigops,
  19. Loriculus,
  20. Nymphicus,
  21. Prosopeia,
  22. Polytelis,
  23. Purpureicephalus,
  24. Barnardius,
  25. Platycercus,
  26. Psephotus,
  27. Cyanoramphus,
  28. Eunymphicus,
  29. Neophema,
  30. Lathamus,
  31. Melopsittacus,
  32. Calyptorhynchus,
  33. Callocephalon,
  34. Eolophus,
  35. Cacatua,
  36. Probosciger,
  37. Trichoglossus,
  38. Chalcopsitta,
  39. Eos,
  40. Phigys,
  41. Vini,
  42. Psittacula.

Од поменутих родова авикултуристима су свакако наинтересантнији нимфа папагаји (Nymphicus), тигрице (Melopsittacus), какадуи (Calyptorhynchus, Callocephalon, Eolophus, Cacatua и Probosciger), розеле (Platycercus), лорији (Trichoglossus, Chalcopsitta, Eos и др.), псефотуси (Psephotus) и александри (Psittacula).

Platycercus caledonicus -Tasmania -side-8

Жутотрба (тасманијска) розела (Platycercus caledonicus) – By Sammy Sam (Picasa Web Albums) [CC BY-SA 3.0], via Wikimedia Commons

Зашто је важно да знамо одакле наши пернати другари долазе? Одговор је прилично једноставан: један од најбољих начина откријемо узроке сличности и разлика између врста, њихове потребе, разлоге за одређене видове понашања јесте да познајемо одакле долазе и каква станишта насељавају.

Познавањем само ове чињенице моћи ћемо да избегнемо велики број уопштених схватања о папагајима и заблуда дубоко укорењених међу авикултуристима који папагаје углавном гледају не као дивље, већ као домаће животиње, што они свакако нису. Због схватања да су папагаји који нам долазе из далеких егзотичних земаља у основи исти, долазимо у ситуацију да су многе врсте лишене многих ствари које иначе имају у својим природним стаништима, иако су можда доступне и авикултуристима. Ово се поготово односи на исхрану папагаја (нпр. папагаји из троских шума се слабије хране семењем трава и житарица које су често у понуди „идеалних мешавина хране“) и њихове друштвене потребе (нпр. папагаји отворених и сушних станишта углавном формирају знатно већа јата од оних у влажним стаништима и самим тим имају другачије обрасце понашања).

Означено са: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

Оставите одговор