Папагаји су леваци?

Као што људи могу бити леворуки, десноруки и амбидекстрозни, папагаји могу бити „левоноги“, „десноноги“ или могу да користе обе ноге, при држању предмета и при храњењу. Ова особина папагаја, поприлично неважна обичним љубитељима птица па и одгајивачима, веома је интересантна научницима, који су истраживали која је нога доминантна код појединих врста папагаја и зашто.

Истраживања која су вршена на аустралијским папагајима су показала да је већина папагаја левонога. Скоро 50% посматраних птица је левоного, нешто више од 30% радије користи десну ногу, док је остатак посматране популације „неопредељен“ по овом питању.

Осим удела појединих категорија папагаја по питању коришћења одређене ноге при исхрани  и манипулацији предметима, научници су утврдили и то које врсте папагаја припадају којој категорији као и у којој мери је коришћење леве, десне или обе ноге повезано са величином папагаја.

Мали александар (Psittacula krameri) користи десну ногу

Највише малих александара (Psittacula krameri) спада у дешњаке – By JayDalal5 (Own work) [CC BY-SA 3.0], via Wikimedia Commons

Сви какадуи, са изузетком ружичастог папагаја (Eolophus roseicapillus), су левоноги, с тим да док су мали често испробавају обе ноге, да би на крају користили леву ногу. У дешњаке спадају припадници подфамилије Psittaculini (еклектуси, александри и др.), док међу папагајима из подфамилије Platycercini (розеле, какарики, певајући папагаји и др.) има свих поменутих категорија.

Какарики (Cyanoramphus novaezelandiae) - амбидекстрозан папагај

Какарикији (Cyanoramphus novaezelandiae) спадају у „неопредељене“ папагаје

Интересантан је и податак да је већина мањих папагаја „неопредељена“ по питању коришћења одређене ноге, док крупнији папагаји имају једну доминантну ногу (углавном леву). Такође, оне врсте папагаја које је хране крупнијом храном скоро увек имају једну доминантну ногу, за разлику од врста које се хране ситнијом храном (семенке трава, пупољци, ситни плодови и сл.).

Ако нисте до сада, обратите пажњу на вашег пернатог пријатења док једе или док се игра и јавите нам да ли је левак, дешњак или га ово питање уопште не занима.


Извори:

  1. Behavioural Ecology – Oxford Journals – The evolution of lateralized foot use in parrots: a phylogenetic approach
  2. Daily Mail – Why right-footed parrots are the odd ones out in bird kingdom

 

Означено са: , , , , , , , ,

Без алата нема заната…

Ваза папагаји можда не спадају у папагаје живахних боја, нити су познати по брбљивости и способности да нас увесељавају изводећи разне трикове. Нису ни најчешћи становници домова авикултуриста, одгајивачница и зоолошких вртова. Многи искусни љубитељи птица можда никад нису чули за њих. Ипак, од недавно, они су светске звезде међу папагајима, због једне особине коју мало врста папагаја поседује – способни су да користе алат.

Coracopsis vasa

Ваза папагај – Coracopsis vasa – By AEM (Picasa Web Albums) [CC BY-SA 3.0], via Wikimedia Commons

У пролеће 2013. године научници из Lincolnshire парка за дивље животиње су уочили да ваза папагаји користе каменчиће да издробе љуштуре шкољки како би обезбедили преко потребан калцијум. Папагаји су се користили кљуном како би на прави начин каменом притиснули љуштуре, не би ли их издробили на ситније комаде. Притом, љуштуре су придржаване ногом.

Интересантно је да је од 370 врста папагаја, до сада, само код аре хијацинте (Anodorhynchus hyacinthinus) и палма какадуа (Probosciger aterrimus) уочено да користе алат. Надамо се да ће ова изузетна особина ваза папагаја да им омогући да изађу из анонимности у којој се неправедно налазе.

Означено са: , , , ,

Где живе папагаји?

Одакле нам долазе наши егзотични пернати другари?

Папагаји су изузетно сналажљиве птице, способне да се прилагоде различитим условима средине у којој живе. Отуда и не чуди што се могу наћи у најразличитијим стаништима са суптропском и тропском климом на чак четири континента: Америци, Африци, Азији и Аустралији и Океанији. Најчешће настањују тропске шуме, али се могу наћи и у сушним благо пошумљеним пределима и чисто травнатим стаништима.

Већина врста настањује области са тропском и суптропском климом и то на надморским висинама не већим од 1800 м, са мањим бројем врста које су изузетак и настањују станишта на вишим надморским висинама (нпр. Pyrrhura calliptera се може наћи и на преко 3000 m) и са хладнијом климом (папагаји Огњене земље, Новог Зеланда и Тасманије са околним острвима).

Међу најинтересантнијим папагајима који настањују станишта нетипична за овај ред птица су свакако смарагднозелени еникогнатус (Enicognathus ferrugineus), који настањује Огњену земљу (Tierra del fuego), врсте кеа (Nestor notabillis), кака (Nestor meridionalis), какарики (Cyanoramphus spp.), земљани папагаји (Pezoporus spp.) и какапо (Strigops habroptila), који се могу наћи на Новом Зеланду и околним острвима, као и жутотрба (тасманијска) розела (Platycercus caledonicus) која настањује Тасманију и острва у Басовом мореузу.


Папагаји Централне, Јужне Америке, Мексикa и Кариба (неотропски папагаји)

Највише врста папагаја настањује станишта од Мексика до Огњене земље, укључујући и околна острва. Папагаји који настањују поменута подручја се често зову неотропским папагајима. Процењује се да постоји око 150 врста неотропских папагаја сврстаних у око 30 родова, међу којима су најзначајнији:

Неотропски папагаји
  1. Cyanoliseus,
  2. Enicognathus,
  3. Rhynchopsitta,
  4. Pyrrhura,
  5. Anodorhynchus,
  6. Leptosittaca,
  7. Ognorhynchus,
  8. Diopsittaca,
  9. Guaruba,
  10. Cyanopsitta,
  11. Orthopsittaca,
  12. Ara,
  13. Primolius,
  14. Aratinga,
  15. Eupsittula,
  16. Nandayus,
  17. Pionopsitta,
  18. Triclaria,
  19. Pyrilia,
  20. Pionus,
  21. Graydidascalus,
  22. Alipiopsitta,
  23. Amazona,
  24. Forpus,
  25. Bolborhynchus,
  26. Pionites,
  27. Myiopsitta,
  28. Psilopsiagon.

Према својим особеностима ови родови су често у авикултури груписани у амазона папагаје (род Amazona), аре или макао (Ara, Anodorhynchus, Diopsittaca, Primolius, Orthopsittaca и Cyanopsitta), конуре (Cyanoliseus, Nandayus, Eupsittula, Pyrrhura, Guaruba, Aratinga, Leptosittaca, Leptosittaca и др.), „медведиће“ (Pionites) и „врапчасте „папагаје (Forpus). Најчешће се могу наћи у суптропским и тропским кишним шумама, са изузетком врста које настањују слабије пошумљена, травната и полупустињска станишта.

Pionites melanocephalus

Црнокапи папагај (Pionites melanocephalus) – By Peter Békési (originally posted to Flickr as img_9323.jpg) [CC BY-SA 2.0], via Wikimedia Commons


Афрички папагаји

Афрички континент настањује нешто више од 20 врста папагаја који припадају родовима:

  1. Psittacus,
  2. Coracopsis,
  3. Poicephalus,
  4. Agapornis,

Врсте родова Psittacus, Poicephalus и Agapornis (са изусетком врсте Agapornis canus, која настањује Мадагаскар и околна острва) настањују афрички континент, док су врсте рода Coracopsis карактеристичне за Мадагаскар. Љубитељима авикултуре су најпознатији жако папагаји (Psittacus), агапорниси (тзв. „љубавне птице“ из рода Agapornis) и поицефалуси (Poicephalus).

 

Poicephalus meyeri

Мејеров поицефалус (Poicephalus meyeri) – By Poicephalus_meyeri_-Zimbabwe_-two-8.jpg: Oce Eecoderivative work: Snowmanradio [CC BY 2.0], via Wikimedia Commons


Папагаји Аустралије, Океаније и Азије

Велики број интересантних врста папагаја настањује најразличитија станишта Аустралије, Новог Зеланда, Тасманије, Океаније и Азије. Највише врста настањује сушна станишта са врло мало падавина у току године. За ове врсте је карактеристично да формирају огромна јата која се непрестано селе у потрази за водом. Врсте које се могу наћи у Океанији и Азији и приобалним деловима Аустралије најчешће настањују кишне шуме. Родови папагаја који настањују поменута подручја су:

Папагаји Аустралије, Океаније и Азије
  1. Nestor,
  2. Micropsitta,
  3. Cyclopsitta,
  4. Psittaculirostris,
  5. Psittinus,
  6. Bolbopsittacus,
  7. Psittacella,
  8. Geoffroyus,
  9. Prioniturus,
  10. Tanygnathus,
  11. Eclectus,
  12. Psittrichas,
  13. Prosopeia,
  14. Alisterus,
  15. Aprosmictus,
  16. Pezoporus,
  17. Geopsittacus,
  18. Strigops,
  19. Loriculus,
  20. Nymphicus,
  21. Prosopeia,
  22. Polytelis,
  23. Purpureicephalus,
  24. Barnardius,
  25. Platycercus,
  26. Psephotus,
  27. Cyanoramphus,
  28. Eunymphicus,
  29. Neophema,
  30. Lathamus,
  31. Melopsittacus,
  32. Calyptorhynchus,
  33. Callocephalon,
  34. Eolophus,
  35. Cacatua,
  36. Probosciger,
  37. Trichoglossus,
  38. Chalcopsitta,
  39. Eos,
  40. Phigys,
  41. Vini,
  42. Psittacula.

Од поменутих родова авикултуристима су свакако наинтересантнији нимфа папагаји (Nymphicus), тигрице (Melopsittacus), какадуи (Calyptorhynchus, Callocephalon, Eolophus, Cacatua и Probosciger), розеле (Platycercus), лорији (Trichoglossus, Chalcopsitta, Eos и др.), псефотуси (Psephotus) и александри (Psittacula).

Platycercus caledonicus -Tasmania -side-8

Жутотрба (тасманијска) розела (Platycercus caledonicus) – By Sammy Sam (Picasa Web Albums) [CC BY-SA 3.0], via Wikimedia Commons

Зашто је важно да знамо одакле наши пернати другари долазе? Одговор је прилично једноставан: један од најбољих начина откријемо узроке сличности и разлика између врста, њихове потребе, разлоге за одређене видове понашања јесте да познајемо одакле долазе и каква станишта насељавају.

Познавањем само ове чињенице моћи ћемо да избегнемо велики број уопштених схватања о папагајима и заблуда дубоко укорењених међу авикултуристима који папагаје углавном гледају не као дивље, већ као домаће животиње, што они свакако нису. Због схватања да су папагаји који нам долазе из далеких егзотичних земаља у основи исти, долазимо у ситуацију да су многе врсте лишене многих ствари које иначе имају у својим природним стаништима, иако су можда доступне и авикултуристима. Ово се поготово односи на исхрану папагаја (нпр. папагаји из троских шума се слабије хране семењем трава и житарица које су често у понуди „идеалних мешавина хране“) и њихове друштвене потребе (нпр. папагаји отворених и сушних станишта углавном формирају знатно већа јата од оних у влажним стаништима и самим тим имају другачије обрасце понашања).

Означено са: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

Прстеновање = алкирање

prstenovanje-alkiranje

Уколико сте своје пернате љубимце набавили од регистрованих одгајивача, приметили сте један детаљ који имају све ваше птице. У питању су затворени прстенови за птице, који одгајивачима и власницима птица доносе бројне користи. Неке од њих су:

  1. лака идентификација птица – с обзиром да је прстенована, птицу је лако идентификовати на основу ознака на прстену. Додатне информације о птици се могу добити из одгајивачеве документације која се тиче птице, уколико, наравно, одгајивач ту евиденцију води.
  2. могућност легалног одгајања и продаје птица – ово се поготово односи на птице са неког од 3 додатка CITES (the Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) листе.
  3. могућност кретања са птицама у оквиру и ван граница матичне земље.

За птице без прстенова није могуће поуздано утврдити битне информације о пореклу и старости. Само захваљујући ознакама на прстеновима могу се утврдити (видети слику):

  1. држава у којој је одгајивач регистрован – ознака за Србију је РС,
  2. матични број одгајивача – двоцифрен број,
  3. годину узгоја птице – двоцифрен број,
  4. матични број удружења чији је одгајивач члан – троцифрен број,
  5. редни број птице (прстена) – троцифрен број.
zatvoreni_prsten_za_ptice-oznake

Ознаке на прстену за птице

За све врсте птица постоје прстенови одговарајуће величине (у mm). Свака величина прстена има одговарајућу словну ознаку (латинична слова A-Z). У зависности од године издавања прстенови за птице имају тачно одређену боју. Боје прстенова до 2020. године су:

  • 2015. – љубичаста
  • 2016. – жута
  • 2017. – плава
  • 2018. – црвена
  • 2019. – црна
  • 2020. – зелена

Све елементе изгледа и садржаја прстенова за птице одређује Светска орнитолошка федерација (COM).

Сваке године Српска орнитолошка федерација обавља послове издавања прстенова својим регистрованим члановима. Информације о величинама, ознакама и условима поручивања прстенова се могу наћи на интернет презентацији СОФ-а.

Сви одгајивачи птица које се налазе на CITES листи имају законску обавезу да их прстенују. Само за 4 врсте папагаја нису на CITES листи прстеновање није обавезујуће. То су следеће врсте папагаја:

  • розиколис (Agapornis roseicollis),
  • таласасти папагај (тигрица) (Melopsittacus undulatus)
  • нимфа папагај (Nymphicus hollandicus) и
  • мали александар (Psittacula krameri)

Чињеница да ове врсте папагаја нису на CITES листи не значи да их, имајући у виду набројане предности које прстеновање доноси, не треба прстеновати.

Савесни одгајивачи, који се баве легалним узгојем птица, прстенују све новоизлегле птиће. Када ће ће птић бити прстенован зависи од врсте птице. За већину врста папагаја птиће треба прстеновати у периоду 10-20 дана старости. Иако прстеновање доноси са собом бројне предности и представља законску обавезу за одгајиваче, постоје и проблеми које ова активност може донети одгајивачима. С тим у вези, након прстеновања птица треба бити обазрив и пратити понашање родитеља, јер родитељи могу осакатити или убити птиће. Овакво понашање је најчешће последица стреса који је проузроковало узнемиравање родитеља од стране одгајивача. Такође, прстенoви на ногама птића могу бити сматрани страним објектима, што најчешће доводи до сакаћења птица.

Корисни линкови

  1. CITES
  2. COM
  3. СОФ
Означено са: , , ,

Ко је коме род?

Папагајима припада преко 350 врста птица (по неким ауторима 372 врсте сврстане у 86 родова) које насељавају тропска и суптропска подручја Африке и Мадагаскара, Азије, Аустралије и Новог Зеланда, Океаније, Северне и Латинске Америке. На основу података о заједничком претку, карактеристика грађе, понашања и других мање значајних одлика, сви папагаји су груписани у три главне натпородице – Psittacoidea, Cacatuoidea и Strigopoidea.

Натпородица Psittacoidea
  1. породица Psittacidae:
    1. потпородица Arinae,
    2. потпородица Psittacinae,
  2. породица Psitaculidae:
    1. потпородица Agapornithinae,
    2. потпородица Psittacellinae,
    3. потпородица Platycercinae,
    4. потпородица Loriinae,
    5. потпородица Psittaculinae.
  3. породица Psitrichasidae:
    1. потпородица Psittrichasinae,
    2. потпородица Coracopsinae.

Натпородица Psittacoidea („прави папагаји“) обухвата највећи број, међусобно веома разноликих врста папагаја. У „праве папагаје“ спадају конури, аре (макао) и амазонци (потпородица  Arinae), жакои и сенегалци (потпородица Psittacinae), љубавне птице (потпородица Agapornithinae), александри и патуљасти (пигмејски) папагаји (потпородица Psittaculinae), лорији, тигрице и „смоквини папагаји“ (потпородица Loriinae), широкорепи и „земљани“ папагаји (потпородица Platycercinae) и „тиграсти папагаји“ (потпородица Psittacellinae). Фамилија Psittrichasiidae обухвата две интересантне групе папагаја – орласте (потпородица Psittrichasinae) и ваза папагаје (потпородица Coracopsinae).

Psittacoidea је широко распрострањена, морфолошки и еколошки веома разноврсна група папагаја. По морфолошкој грађи и величини, ова група папагаја је веома разноврсна и обухвата веома мале птице кратког репа (нпр. љубавне птице, Склатеров микропсита папагај), као и велике дугорепе птице, међу којима је и највећа врста папагаја на свету (ара хијацинта – Anodorhynchus hyacinthinus).

Myopsitta monachus

Папагаји калуђерице (Myopsitta monachus) су познати по томе што граде велика гнезда

Популације „правих папагаја“ настањују најразноврснија станишта, од влажних тропских и суптропских шума, до сувих слабо пошумљених и отворених станишта свих континената, осим Европе и поларних области. Имајући у виду велику разноврсност станишта која насељавају, ови папагаји су развили најразличитије стратегије исхране и разможавања. С тим у вези, папагаји ове групе се гнезде у свим могућим дупљама (у дрвету, земљи, термитњацима или стенама), а неки, као папагаји калуђерице (Myopsitta monachus), граде велика гнезда. Иако већина врста спада у птице станарице, има и врста које спадају у селице – као нпр. ластавичави папагај (Lathamus discolor) и златотрба неофема (Neophema chrysogaster). Иако им је храна биљног порекла основа исхране, неке врсте се хране и храном животињског порекла, поленом (потпородица Loriinae) па чак и маховинама и лишајима (патуљасти (пигмејски) папагаји – род Micropsitta).

Натпородица Cacatuoidea
  1. потпородица Nymphicinae,
  2. потпородица Calyptorhynchinae,
  3. потпородица Cacatuinae.

Натпородици Cacatuoidea припадају потпородице Calyptorhynchinae, Cacatuinae („прави какадуи“) и Nymphicinae (папагаји нимфе). Осим какадуа, овој натпородици припадају и папагаји нимфе, чије је систематско место често предмет полемика између орнитолога. Сви представници ове групе папагаја настањују подручја Аустралије, Тасманије, Индонезије, Филипина, Нове Гвинеје и Соломонских острва. Од осталих папагаја их разликује упадљива ћуба коју могу покретати у зависности од расположења. Сви какадуи, осим нимфа папагаја, су велике птице, махом црне сиве и беле боје. Изузетак од овог правила су:

  1. инка (Мичелов) какаду (Lophochroa leadbeateri) – доминирају розе и бела бој перја,
  2. розе какаду – галах (Eolophus roseicapillus) – перје сиво-розе боје и
  3. хелмахера (ганг-ганг) какаду (Callocephalon fimbriatum) – перје махом сиве боје, са местимично распоређеним перјем жуте, наранджасте и црвене боје, са јарко црвеним перјем на глави.
Kakadui i nimfe - geografska rasprostranjenost

Географска подручја насељена натпородицом Cacatuoidea. By BlankMap-World6.svg: Canuckguy (talk) and many othersderivative work: Ucucha (BlankMap-World6.svg) [CC BY-SA 3.0], via Wikimedia Commons

Какдуи спадају у најбучније папагаје. Осим што се оглашавају веома гласно, познати су и по томе да се оглашавају са широком лепезом различитих „песама“. По природи су дружељубиви, тако да не чуди чињеница да се често срећу мешана јата, која се састоје из више врста какадуа. У природним стаништима фармери их сматрају штеточинама, зато што често нападају усеве.

Callocephalon fimbriatum - пар

Пар ганг-ганг какадуа – Callocephalon fimbriatum. By David Cook Wildlife Photography [CC BY-SA 2.0], via Wikimedia Commons

Натпородица Strigopoidea
  1. породица Nestoridae,
  2. породица Strigopidae.

Групи са најмање врста припадају папагаји натпородице Strigopoidea са два рода Nestor и  Strigops, са укупно три врсте – кака (Nestor meridionalis), кеа (Nestor notabilis) и какапо – (Strigops habroptilus). Ово је једна од најинтересантнијих група папагаја, како по питању њихове морфологије, тако и по питању понашања. Настањују територије Новог Зеланда и оближњих острва.

Kea - nestor notabilis

Кеа (Nestor notabilis) – By Markus Koljonen (Dilaudid) (Own work) [GFDL, CC-BY-SA-3.0 or CC BY-SA 2.5-2.0-1.0], via Wikimedia Commons

Роду Nestor припадају само две врсте – кеа и кака. Од ове две врсте, кеа папагаји се истичу са интересантним особинама које нису својствене другим папагајима. Једна од карактеристичних одлика кеа папагаја је да се, поред хране биљног порекла, хране и месом. Осим што једу месо са угинулих животиња у стању су да убију и поједу и ситније животиње, попут птића других врста птица. Такође, кеа папагаји су се прилагодили на присуство људи, тако да их је могуће видети како траже храну у контејнерима за отпадом и другим местима где је могуће наћи храну. Чињеница су отпорни на ниске температуре им је омогућила да настане и веће надморске висине, које су већи део године покривене снегом. У прилог тврдњи да су кее велики опортунисти, говори и податак да су их у прошлости фармери оптуживали да нападају и убијају овце – овај податак је 1993. године и потврђен, тако што су напади ових птица на овце снимљени камером.

Слично ка папагајима и какапо је јединствен. Осим што је најтежи папагај на свету, ово је и једини папагај нелетач. Поред ове две особине, какапо поседује још једну интересантну одлику – активан је углавном ноћу.

Означено са: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,